Par ili nepar reči o pozorištu

Pozorište ili teatar (grč. θέατρο [théatro]; antgrč. θέατρον [théatron] — „pozorište“, od θεάομαι [theáomai] — „videti“, „gledati“, „posmatrati“) je scenska umetnička manifestacija u kojoj se odvija komunikacija između glumaca i publike. Za razliku od umetnosti kao što su slikarstvo, film ili skulptura, koje poseduju svoju materijalnu formu nezavisno od vremena i prostora, pozorište je usko vezano za prostor i vreme u kojem se izvodi određeni pozorišni komad. Zbog toga se reč pozorište identifikuje kako sa prostorom ili zgradom u kojoj izvode predstave (vidi: Arhitektura pozorišta), tako i sa grupom ljudi koji čine pozorišnu trupu.

Pozorišna umetnost je dramska umetnost koja se obično izvodi po scenariju i u kojoj je akcija detaljno planirana u cilju stvaranja koherentnog dramskog doživljaja.

Pozornica na kojoj će se izvoditi pozorišni komad se unaprijed detaljno priprema, kako bi svaki njen deo bio u službi impresije koja se želi prouzrokovati kod publike. Gluma je osnovni elemenat u pozorišnom delu, a čine je gest, pokret i govor.

Pozorište ili teatar (grč. θέατρο [théatro]; antgrč. θέατρον [théatron] — „pozorište“, od θεάομαι [theáomai] — „videti“, „gledati“, „posmatrati“) je scenska umetnička manifestacija u kojoj se odvija komunikacija između glumaca i publike. Za razliku od umetnosti kao što su slikarstvo, film ili skulptura, koje poseduju svoju materijalnu formu nezavisno od vremena i prostora, pozorište je usko vezano za prostor i vreme u kojem se izvodi određeni pozorišni komad. Zbog toga se reč pozorište identifikuje kako sa prostorom ili zgradom u kojoj izvode predstave (vidi: Arhitektura pozorišta), tako i sa grupom ljudi koji čine pozorišnu trupu.

Pozorišna umetnost je dramska umetnost koja se obično izvodi po scenariju i u kojoj je akcija detaljno planirana u cilju stvaranja koherentnog dramskog doživljaja.

Pozornica na kojoj će se izvoditi pozorišni komad se unaprijed detaljno priprema, kako bi svaki njen deo bio u službi impresije koja se želi prouzrokovati kod publike. Gluma je osnovni elemenat u pozorišnom delu, a čine je gest, pokret i govor.

VRSTE POZORIŠTA:

U teoriji pozorišta razlikuju se 4 vrste pozorišta:

-Dramsko pozorište (tragedija, komedija)
-Muzičko pozorište (opera, opereta, mjuzikl)
-Plesno pozorište ili balet
-Lutkarsko pozorište

Pozorište i književni rod drama su u veoma bliskoj vezi. Za većinu drama je svojstveno da su namenjene scenskom izvođenju. Sama reč drama potiče od starogrčke reči za akciju (δρᾶμα). Glumci izvode drame na sceni u pozorištu pred publikom. Struktura dramskog teksta je prilagođena ovoj nameni (lica, scene, replike). Osnovna karakteristika drame je sukob između najmanje dva lica (ili stava, suprotnosti). Bernard Šo je u predgovoru prve knjige svojih komedija rekao: „Bez konflikta nema pozorišnog dela“.

Drama se često kombinuje sa muzikom i igrom. Primeri su opera i mjuzikl.

Postoji i žanr improvizovane drame. U njoj glumci sami improvizuju razgovor.